Ako vam srce preskoči svaki put kad Donald Tramp nešto objavi na X (nekada poznatom kao Twitter), zamislite kako je šefovima evropskih auto-kompanija...
Njihovi EKG trenutno izgledaju kao profil Alpa – oštro, neredovno i s potencijalom da se svakog trenutka pretvore u lavinu. Jer... samo nekoliko dana nakon što je najavio da će već 1. juna uvesti 50% carinu na evropsku robu (uključujući i automobile), Tramp se – kako to već zna – predomislio. Nakon telefonskog razgovora s predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, odlučio je da sve odloži do 9. jula. Do tada, svi koji izvoze automobile preko Atlantika mogu da dišu. Površno.
Do sada su evropski proizvođači poslovali pod „pauziranom“ carinom od 10%, s očekivanim povećanjem na 20% od 9. jula. Ali Tramp je u petak rešio da, kako kaže, „ubaci bombu u pregovore“ i zatražio momentalno povećanje na 50%, kao poruku zbog „nedovoljnog napretka u trgovinskim pregovorima“.
I taman kad su svi krenuli da pakuju proizvodne linije za Brazil i Vijetnam, stiže nedeljna izjava u stilu: „Imali smo jako lep razgovor. Pomeriću rok.“ I to je sve. Nema detalja. Nema ugovora. Samo šef najmoćnije ekonomije sveta koji ponašanje menja brže nego televizijski kanal.
Dok su Volvo, Volkswagen i drugi ozbiljno razmatrali obustavu izvoza (Volvo čak najavio mogući kraj izvoza modela EX30 iz Belgije ka SAD), Britanci se, začudo, izvlače. UK je već sklopio dogovor s Amerikom – i njihovi automobili, poput Land Rovera, i dalje plaćaju samo 10% carine. Jasno je zašto Detroit gubi živce – jer čak i vozila sastavljena u Kanadi i Meksiku, unutar famoznog USMCA sporazuma, ne uživaju toliki popust.
Pa, šta zapravo Tramp želi? Odgovor zavisi od dana, doba dana i sadržaja poslednjeg poziva. Jer ova trgovinska sapunica više liči na improvizaciju, nego na dugoročnu strategiju. Da li je sve ovo blef, pritisak ili samo još jedan TV momenat za publiku kod kuće? Ili, još verovatnije — sve od navedenog.
