Kupovina hiperautomobila kao što je Bugatti Bolide nije samo stvar prestiža; to je umetnost prihvatanja svakodnevnih troškova koji bi prosečnom smrtniku delovali kao budžet za stan ili dva.
Jedan od 40 srećnika koji su sebi priuštili ovu 4–5 miliona dolara tešku mašinu, Meni Košbin, nedavno je podelio insajderske detalje iz priručnika svog Bolida, podsećajući nas još jednom da vožnja na vrhu sveta ima svoju, vrlo specifičnu cenu.
Za početak, tu su gume. Ali ne bilo kakve – slick pneumatici za koje Bugatti preporučuje menjanje nakon samo 37 milja (oko 60 km) vožnje na stazi. I ne, to nije greška u štampi. U svetu Bolida, gde 1.578 konjskih snaga galopira kroz brutalnu šasiju tešku svega 1.450 kilograma, trideset sedam milja je granica između vrhunske kontrole i iznenadnog kontakta sa zaštitnom ogradom.
Cena za set tih guma? Oko 8.000 dolara. Da, čitav jedan skromniji polovni automobil pretvoren u četiri prstena skupocenog kaučuka.
Naravno, nije dovoljno samo kupiti gume i staviti ih na felne. Preporuka proizvođača nalaže da se gume prethodno zagreju, potom montiraju i demontiraju tri puta, sve kako bi se postigao savršen obrazac prijanjanja. Jedna vrsta auto-samurajske ceremonije kojom se obeležava početak svakog ozbiljnog dana na stazi.
A ako mislite da parkiranje Bolida u garaži znači kraj troškovima, razmislite ponovo.
Svi elementi unutrašnjosti – od sigurnosnih pojaseva do jastučastih obloga i čak aparata za gašenje požara – dolaze sa rokom trajanja. Kada godina dana istekne, baterija vašeg protivpožarnog sistema mora da se zameni, bez obzira da li ste uopšte vozili.
Guma, skupa kao suvo zlato. Bezbednost, skuplja od prosečne godišnje plate.
I dok pričamo o performansama, tu je ritual paljenja osmostepenog W16 motora sa četiri turbo punjača. Prvo se aktivira glavni prekidač, zatim paljenje, i tek tada pritiska dugme za start – koje se, naravno, nalazi na volanu oblikovanom kao replika trkačkog jarmovog upravljača iz Le Mana.
Sve, naravno, dok vam u pozadini šapuće podatak da Bolide nema ugrađene rashladne ventilatore. Umesto toga, morate koristiti prenosive ventilatore i ostaviti ga da se hladi 30 minuta nakon vožnje, kao što se negde na jugu hlade kotlovi posle poslednjeg kuvanja.
Pored svega toga, nemojte zaboraviti – rezervoar prima oko 340 litara isključivo 110-oktanskog trkačkog goriva, jer naravno da običan benzin nije dostojan takve zveri.
Za one koji su spremni da prihvate ovu simfoniju troškova i detalja, Bugatti Bolide nudi iskustvo vožnje koje graniči sa mističnim. Jer na kraju dana, to nije samo auto – to je filozofija života u kojoj kilometri vrede više nego mnoge tuđe godine, a svaka vožnja postaje umetničko delo koje traje koliko i jedan ozbiljan teniski meč.
