Svake godine, početkom jula, ponavlja se isti scenario. Puni entuzijazma, pakujete kofere, spremate sendviče, punite frižider torbu, ubacujete najdražu plejlistu u telefon i izgovarate magične reči: “Hajde autom, biće zanimljivije.“
Biće. Samo ne na način na koji ste zamišljali.
Scena prva: Gužva – prva stanica, bez izlaza
Ne postoji ništa letnje i opuštajuće u koloni dugoj 17 kilometara na 37 stepeni, dok klima naizmenično duva hladno u vozača i vruće u ostale. U retrovizoru – dete koje viče da mu je muka. Sa strane – partner/ka koji ne razume “šta znači pregrevanje motora“. Ispred vas – autobus sa ukrajinskim tablicama koji ne zna da li da pređe u desnu traku ili da vas nervira još pet kilometara.
Taj prvi sat puta, gde ne prelazite više od 30 km/h, odličan je uvod u ono što vas čeka. Jer kad jednom krenete na letnji road trip, izlaza nema – osim ako želite da kampujete pored pumpe.
Scena druga: Klima radi... ali za koga?
Auto klima leti funkcioniše po posebnoj logici. Ona zapravo nije tu da vam bude udobno – ona je tu da testira vaše odnose u kabini. Vozaču duva u lice, saputniku u kolena, a deci pozadi cirkuliše nešto što je najbliže mlakom povetarcu iz 2011.
I tako vi pokušavate da balansirate – da ne prehladite jedno dete, a ne rastopite drugo. Da ne iznervirate partnera jer „opet ti pišti na auto“, i da pritom ne zaboravite gde ste skrenuli jer vas GPS šalje kroz selo sa dve krave i put bez asfalta.
Scena treća: Više nije zabavno. Niko više ne peva.
Zamislili ste da ćete pevuckati dok vozite pored polja lavande, sa vetrom u kosi. Realnost? Usijano sedište, znojava leđa i pun usb koji naravno ne radi. Deca su već pojela sve iz torbe pre nego što ste napustili grad, neko je prosuo sok u nosač za čaše, a partner vas pita: “Je l’ ti znaš gde idemo uopšte?“
Ne znate. Jer u tom trenutku, više vas nije briga. Vi samo želite hladovinu, tihu sobu i dan bez zadnjeg sedišta.
Stvari koje niko ne kaže (a trebalo bi da znate):
Waze je vaša nova religija. Ne GPS u kolima. Waze. Jer samo on zna da su svi već stali kod Predejana.
Rezervna voda nije za auto. Već za vas. Flaša od 1.5L – minimum po glavi putnika.
Rashladni sprej za sedišta je stvaran. I potreban.
Ne postoji previše maramica. Mokrih, suvih, mirisnih, papirnih – ponesite kao da krećete u rat, ne na odmor.
Izbegavajte rečenicu „Ajde da skrenemo, ovo izgleda kraći put.“ Nije. Nikada nije.
I na kraju…
Letnji road trip može biti zabavan. Ali samo ako u njemu učestvuju ljudi sa sličnim pragom tolerancije, ispravnom klimom i minimumom iluzija. Sve ostalo – vodi u blagi haos, svađice, i onu poznatu rečenicu iz gepeka: “Sledeće godine letimo.“
I hoćete. Sve dok se opet ne setite kako ste “prošle godine tako lepo prošli autom“.
