U Evropi je zavladala tišina. Ne ona elegantna tišina električnog pogona, već neprijatna tišina zatvorenih kancelarija, ugašenih mejl naloga i kartonskih kutija u rukama zaposlenih…
Porsche i Volvo, dva giganta autoindustrije, najavljuju otpuštanje ukupno 6.900 ljudi – i sve to pod izgovorom „restrukturiranja“ i „strategije“. Ali istina je jednostavnija: svet nije kupio viziju koju su im pokušali prodati.
Počnimo od Porschea, brenda koji je trebao da dominira električnom budućnošću sa Taycanom u jednoj ruci i planovima za električne Macane u drugoj. Umesto toga, zatičemo ih kako priznaju: „elektrifikacija ide sporije nego što smo planirali“. Ups. Zato slede korekcije: više benzinaca, više plug-in hibrida, manje snova o „100% električnoj floti“. I uz to – 3.900 otkaza do 2029. godine. CEO Oliver Blume zvuči kao general na bojnom polju kada kaže: „Svet se promenio. U oluji smo. Ali imamo plan.“ Naravno da imate, gospodine Blume. Samo što niko više ne zna da li je to plan za spasavanje broda ili elegantno potapanje uz šampanjac.
U Švedskoj, Volvo otpušta 3.000 ljudi, od čega 1.200 u samoj Švedskoj. Fokus je na „ofis populaciji“ – odnosno onima koji nisu za volanom, već za tastaturom. Cilj? Smanjiti operativne troškove, povećati gotovinski tok i, ako je verovati izjavama iz PR odeljenja, „ojačati temelje budućeg Volva“. Cena ovakvog restrukturiranja? Oko 1.5 milijardi švedskih kruna. Ili, ako vam je lakše: 157 miliona dolara. Toliko košta „restrukturiranje“ kad se prevodi na ljudsku valutu. CEO Håkan Samuelsson je rekao: „Ovo su teške odluke, ali potrebne. Industrija je u izazovnom trenutku i moramo se prilagoditi.“ Prilagoditi? Ili priznati da prebrzo trčimo ka električnoj budućnosti dok kupci i dalje – parkiraju na benzinskoj?
Šta zaista vozi ove otkaze? Kombinacija faktora: spora EV tranzicija, tarifni ratovi, naduvani troškovi razvoja i svet koji izgleda sve manje veruje da će vožnja sutrašnjice biti tiha, bešavna i „zelena“. U teoriji, sve ide ka elektrifikaciji. U praksi – idu ljudi ka izlazu.
I Porsche i Volvo pokušavaju da kažu kako je ovo „strateško“ i „proaktivno“. Ali brojke govore drugačije. Kad brend koji prodaje automobile od 120.000 evra mora da pravi „rescaling program“, znamo da nešto ne štima u osnovi. A dok se direktori smeškaju uz izjave o „novoj efikasnosti“, hiljade zaposlenih razmišljaju o starim stvarima: sigurnosti posla, realnoj plati i automobilima koji – zamislite – imaju zvuk motora.
