Nemačka auto-industrija, nekada neuništivi stub evropske ekonomije i simbol nemačke preciznosti, danas izgleda kao karoserija bez šasije – prazna, klimava i opasno škripava…
Samo u poslednjih godinu dana ugašeno je oko 51.500 radnih mesta, dok je broj zaposlenih u poređenju sa periodom pre pandemije manji za čak 112.000 ljudi.
Prema podacima nemačke federalne statističke kancelarije Destatis, auto-sektor se smanjuje brže nego što kineski EV proizvođači mogu da izbace novi model. Profiti klize nizbrdo, fabrike zjape poluprazne, a međunarodna konkurencija – naročito kineska i američka – deluje brže, jeftinije i gladnije. Ako se ovako nastavi, uskoro će Made in Germany značiti „sklopljeno u Šendženu, brendirano u Minhenu“.
Jedan od ključnih problema je spor ulazak u trku za električna vozila. Dok Kinezi pumpaju tržište pristupačnim EV modelima, a Tesla pravi gigafabrike brzinom kojom Evropljani pišu izveštaje, nemački proizvođači zaglavljeni su u birokratskom blatu. Regulativa ih davi, troškovi su previsoki, a inovacije kasne.
A onda su tu i tarife Donalda Trampa – stari prijatelj Evropljana, poznat po suptilnim diplomatskim potezima. Njegova politika carina pogodila je direktno u srce nemačke industrije. Samo u prvoj polovini 2025. godine, izvoz automobila i auto-delova iz Nemačke u SAD pao je za 8,6%. A to je tržište koje Nemci ne mogu tek tako da izgube.
Problem se ne završava na automobilima. Nemačka ekonomija već dve godine balansira između recesije i stagnacije. BDP je u prvoj četvrtini 2025. porastao jedva 0,3%, da bi odmah zatim pao istih 0,3% u drugom kvartalu. Ukratko: svetla na semaforu i dalje trepere na žuto.
Nekadašnja nemačka mašina danas radi na tri cilindra. Radnici ostaju bez posla, izvozi se urušavaju, a brendovi poput Mercedesa, BMW-a i Volkswagena – koji su decenijama simbolizovali vrhunski kvalitet – sada se bore da uopšte ostanu konkurentni. Ako uskoro ne promene brzinu, nemačka auto-industrija mogla bi da završi parkirana – zauvek.
