Postoji neka posebna vrsta samopouzdanja potrebna da ignorišete policijska svetla koja vam trepću iza leđa na autoputu.
Ali potrebna je sasvim nova dimenzija ludosti da nastavite beg i nakon što vam se hauba preklopi preko šoferšajbne pri brzini od preko 160 km/h. Dobro došli u svet jurnjave po američkom Jugu, gde zdrav razum očigledno ima cenu nižu od jedne polovne Kie.
Sve je počelo na granici Arkanzasa i Tenesija, kada je policajac primetio Kiu sa isteklom registracijom. Klasičan saobraćajni stop pretvorio se u pravu filmsku poteru u trenutku kada je vozač odlučio da stisne gas do daske, ignorišući pozive na zaustavljanje. Prebrzo menjanje traka bez žmigavaca bilo je samo uvod. Za nekoliko sekundi, potera se pretvorila u ludu trku auto-putem, sa brzinama koje su dostizale 175 km/h.
Prva PIT intervencija desila se upravo na toj brzini. Policijsko vozilo precizno udara zadnji deo Kie, izazivajući rotaciju i udarac u betonski zid. Šteta? Hauba odleće i zalepi se za šoferšajbnu. Vidljivost? Nula. Logika? Još manje. Ali ono što sledi nadmašuje sve: vozač, kao da igra video igricu sa neograničenim životima, nastavlja da vozi – slepo, brzo i tvrdoglavo.
Policijski automobil ponovo prilazi i drugi PIT zahvat konačno stavlja tačku na ovu nadrealnu priču. Kia se rotira, udara još jednom u zaštitnu ogradu i zaustavlja se. Vozač izlazi iz auta sa smirenošću čoveka koji je upravo parkirao ispred prodavnice. Bez drame. Bez panike. Samo lagano šetanje ka policajcima koji su, verovatno, i sami u neverici gledali šta su upravo videli.
Kao opravdanje za svoju "ekspediciju", vozač je izjavio da je pokušavao da stigne do povređene ćerke. Emotivna priča, svakako. Ali u rukama zakona, emocije nemaju previše težine kada vozite sa poništenom vozačkom dozvolom, bez registracije, bez osiguranja i, naravno, uz prateće optužbe za bežanje od policije i opiranje hapšenju.
Ako ova potera nešto pokazuje, to je jednostavna istina: kada policija Arkanzasa krene da vas juri, bolje vam je da stanete. Jer ako ne uspeju prvi put – sigurno će drugi.
