Nijedna trka na svetu nije kao Carrera Panamericana. Ove godine se navršava 30 godina od kada je oživljena legendarna trka Carerra Panamericana koja predstavlja mnogo godina strasti, rada, teških trenutaka, emocija i velikih napora.
To je definitivno najvažnija trka na svetu i ona je privukla najbolje vozače i automobile ikad, uključujući svetske šampione kao što su Alberto Ascari, Herman Lang, Scarfiotti, Taruffi, Trevouk, Fangio, Johni Mantz, Vukovič, McGriff, Tom Deal, Cabalen, Bonetto, Segura, Maglioi, Phil Hill, Leal Solares, Che Estrada Menocal, Solana, Razo Maciel i Iglesias, između ostalog. Zlatno pravilo ove trke je glasilo: "Dok neko prkosi smrti, drugi se zabavljaju"
"Duh La Carrere" je nesumnjivo motor koji privlači konkurente da iskuse pravi meksičku avanturu. Nema sumnje da se legenda nastavlja.
Upravo je okončana još jedna mitska trka Carrera Panamericana. Nakon sedam dana vožnje i 3000 km dugog puta po opasnim meksičkim vrletima, 158 takmičara od njih 170 prešlo je završnu liniju u Durangu.
Carrera Panamericana je trka izdžljivosti vožena u Meksiku od 1950. do 1954. godine da bi ponovo bila oživljena tek 1988. ali u nešto drugačijem formatu. Danas se ova trka vozi u četiri grupe i u 7 etapa.
Interesantan je podatak da je te 1950. godine u ovoj trci kao suvozač učestvovao i Havijer Solana. Bio je suvozač svom bratu Hose Antoniju Solani u automobilu sa brojem 29. Bubnjar grupe Pink Flojd, Nick Mason kao i gitarista David Gilmour bili su poznati po velikom interesovanju za starinske automobile pa su i oni slavne ličnosti koje su učestvovale u ovoj trci.
Nakon što je Panamerican autoput završen 1950. godine, Meksiko je želeo da organizuje trku izdržljivosti sa željom da parira evropskim takmičenjima kao što su Mille Miglia i Targa Florio. Trka je trajala 5 dana, vožena je kroz 9 etapa čija je ukupna dužina bila oko 3,300 km. Prva godišnja trka je vožena 1950. godine i privukla je zvezde mnogih autosportova kao sto su Formula1, sports cars, rallying, stock cars, endurance racing, hill climb i drag racing. Prve godine samo jedna klasa je postojala i to sedani za 5 putnika, mada su i neki kupei učestvovali. Mnogo vozači su dovozili svoje lične automobile da bi se takmičili pa je trka privukla čak 132 vozača. Trka je vožena od Ciudad Juárez, Chihuahua do El Ocotal, Chiapas. Nadmorska visina se menjala svaki dan, od 100 metara pa sve do preko 1 kilometar.
Najveći problem Carrera Panamericana trke, u vreme kada je bila aktuelna, nije bila dužina staze ili tempo, nego stravični uslovi koji su vladali tokom cele trke. Nije bilo pratećih ekipa, radio veza, vozači su morali da budu sami svoji mehaničari i vulkanizeri, a ukoliko dožive nesreću, garancije da će neko saznati za to bile su male. Sa druge strane, vozilo se kroz bespuća i ogromne visinske i temperaturne razlike. To ne samo da je uticalo na vozače nego i na automobile, a putevi su varirali od ravnog asfalta do makadama i utabane vulkanske prašine koja je nemilosrdno trošila gume.
Nekada se stotinama kilometara vozilo pravo kroz ravnicu, a nekada su bili uski planinski putevi. Sve to nije moglo da se završi bezazleno, zbog toga je broj žrtava i bio tako visok. I dan danas ljudi tamo doživljavaju strašne nesreće ...
Gore navedeni podaci govore o tome tome šta odvaja Panamericanu od drugih savremenih putnih trka. 1999. godine Bernardo Obregon i njegov suvozač Alda Arnauda nastradali su tako što se njihov Volvo PV544 strmogalavio niz liticu Mil Cumbres. Godine 2006., 19-godišnji suvozač preživio je ozbiljnu povredu glave koja ga je ostavila u komi nakon što je njegov Jaguar E-Tipe Roadster uleteo u borovu šumu; Rusti Vard, drugi takmičar, survao se svojim Studebaker atomobilom sa mosta u reku, a 2012. godine bilo je još dva smrtna slučaja. Očigledno je, dakle, da ova trka ne bi smela da se klasifikuje sa drugim drumskim rekreativnim trkama u stilu Mille Miglia. Međutim, od 2012. godine maksimalna brzina trkačkih automobila je ograničena na 144 mph na zatvorenim putevima, ograničavajući broj obrtaja motora (broj obrtaja motora u minuti) čipom u električnom paljenju i potrebne su dodatne sigurnosne mere.
TAG Heuer je bio prvi časovničarski brend povezan sa trkom, od samog početka ... i ostaje jedan od najdužih partnera u ovoj mitskoj trci!
Istorija saradnje između TAG Heuer brenda i trke traje više od 30 godina kada je 1962. godine Jack Heuer, unuk osnivača kompanije, čuo za Carrera Panamericanu koja se za samo 5 godina (1950. do 1954.) ustoličila kao jedna od najuzbudljivijih i najopasnijih trka na svetu. Iako je trka obustavljena 1955. godine zbog sigurnosnih razloga, reč Carrera je inspirisala Džeka da kreira jedan od najkvalitetnijih ručnih satova na svetu: Heuer Carrera.
U slavu 30 godina nezaustavljive strasti i napora, TAG Heuer je predstavio Mexico Angel Limited Edition, automatski Carrera sat prečnika 45 mm sa crnim gumenim kaišem, crnim opalin brojčanikom, čeličnim ispoliranim kućištem kao i keramičkom crnom maskom sa crvenim akcentima i ispisom "Mexico", koji je namenjen vozačima.
Na cilj su ove godine prvi stigli Ricardo Cordero i Marco Hernandez, dok su drugo mesto osvojili prošlogodišnji pobednici Hilarie i Laura Damiron.
I nakon 30 godina ova uzbudljiva trka uspeva da publiku ostavi bez daha, ostavljajući za sobom neverovatne priče koje su u skladu sa filozofijom #DontCrackUnderPressure.
