Postoji mnogo stvari koje čine Ferrari 250 GTO toliko specijalnim modelom automobila, a one su dovele do vrednosti koje dostiže danas...
Ali, nijedna od njih nije činjenica da je to bio poslednji model legendarne 250 serije. Međutim GTO je bio daleko od poslednjeg V12 modela italijanskog brenda sa motorom na prednjoj strani, ikada kreiranog, čak i tih šezdesetih godina prošlog veka. Prema tome, svi milioneri koji su spremni da se dobro isprse za najfinije klasične modele fabrike iz Maranela i požele nekog od njih da odvezu u svoju garažu, ali nemaju dovoljno jak želudac kako bi podneli cene koje se lepe za GTO automobile, onda je ovo što vidite u galeriji prva najbolja stvar iza njih.
Klasik koji vam predstavljamo jeste 275 GTB, ali ne bilo kakav 275 GTB. Ovo je GTB/C automobil, kome ovo C na kraju označava Competizione na pevljivom italijanskom. Ovo je jedan od samo 12 primeraka ikada kreiranih, što ga čini ređim čak i od GTO linije, koja mu je prethodila i od koje je preuzeo sve najbolje.
Sa ultratankom aluminijumskom karoserijom i pleksiglasnim zadnjim prozorom, GTB/C je bio dosta lakši od većine modela iz 275 serije. Njegov V12 motor zapremine 3,3 litra poseduje redizajnirane komponente preuzete sa 250 LM varijante srednjeg motora.
Klasik koji vam predstavljamo originalno je kupljen od strane Luiđija Činetija, glavnog čoveka zaduženog za uvoz Ferrari modela u Severnu Ameriku i osnivača North American Racing Team (NART) ekipe. Pedro Rodrigez je vozio ovu mašinu u prvoj klasi šampionata 1966 Nassau Tourist & Governor’s Trophy, a zajedno su osvojili i tri pehara na stazi u Dejtoni.
Poznati kolekcionar Albert Orbrist, kupio je model 1992. godine i posevetio se njegovoj punoj restauraciji, vraćajući mu njegovu originalnu tamno crvenu boju Rosso Rubino. Tri godine kasnije, ovaj čovek ga je prodao, zajedno sa većim delom svoje neverovatne kolekcije, nikome drugom, do tadašnjem direktoru F1 šampionata, Berniju Eklestonu.
N.Đ.
