Po svemu sudeći Enfield 8000 je brži od modela Bugatti Veyron, Lamborghini Aventador, Mclaren 675LT, Porsche 911 Turbo S, Ferrari 488, Tesla Model S i poslednje generacije Honda Acura NSX.
Da, verovali ili ne, sve ove legende su sporije u trci jedan na jedan od modifikovanog, ali opet ulično legalnog električnog automobila iz ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Tako je, Flux Capacitor, kako ga je nazvao njegov vlasnik - automobilski novinar Džoni Smit, je nedavno postavio novi svetski rekord za najbrži ulični električni automobil na trkačkoj stazi. Automobil prelazi 400 metara za samo 9,86 sekundi, ubrzava od 0 do 182 km/h za šest sekundi i dostiže brzinu od 200 kmh za koju stotinku više.
U junu je tim studenata iz ETH Zurich istraživačkog centra, zajedno sa Hochschule Luzern univerzitetima u Švajcarskoj, uspeo da završi svoj visokotehnološki električni prototip nazvan Grimsel, koji ubrzava od 0 do 100 km/h za, malo je reći neverovatnih, 1,513 sekundi, što ga je učinilo električnim vozilom sa najkraćim ubrzanjem u istoriji.
Ali, za razliku od Grimsel modela koji je namenjen samo stazi, Flux Capacitor poseduje vrata, farove, štop svetla, krov, i podleže svim regulacionim pravilima koja se odnose na vožnju po regularnim putevima. Zapravo, kako bi se kvalifikovao za trku, prvo je morao da pređe 42 kilometra po normalnim drumovima.
"Ja sam potpuno svestan šta je sve ova mala žuta stvar u mogućnosti da uradi", izjavio je Smit. "Uprkos svim upozorenjima mnogih trkača koji su mi govorili da baza točkova od 173 cm ovog automobila nikada neće moći da ide brzo i bezbedno koliko bi mi to voleli, ovaj Enfield 8000 im je dokazao da nisu u pravu."
Ispod oklopa, Flux Capacitor zavisi od originalnih specifikacija modela Enfield 8000. Koristi litijum jonske baterije iz Bell Super Cobra borbenog helikoptera i dva DC motora od 9 inča koji snagu prenose na zadnje točkove.
Ova poboljšanja znače da automobil sada dolazi sa 800 bks i 1.627 Nm obrtnog momenta. Neverovatan podatak predstavlja to da je karoserija ovog automobila ista kao što je bila i 1973. godine kada se prvi put spustio sa proizvodne trake.
"Automobil je originalno dizajniran za vožnju pri maksimalnoj brzini od 65 km/h, dok je sada u mogućnosti da dostigne tri puta više na rastojanju od samo 400 metara - što predstavlja neverovatno zaveštanje njegovom originalnom dizajnu", dodao je Smit.
Enfild predstavlja britansku kompaniju koja je bila pionir u izradi električnih vozila i koju je istorija nažalost zaboravila. Izrađena od cevastog čelika i aluminijuma, kao i moderni sportski automobili, ova malena vozila su koristila baterije napunjene olovnom kiselinom, koje su ugrubo pokrivale oko 80 do 145 pređenih kilometara sa jednim punjenjem.
Šta više, ovi modeli su obećavali dobru alternativu benzinu tokom naftne krize koja je trajala sedamdesetih godina. Interesovanje je bilo toliko veliko, da su ovi automobili transportovani u SAD na simpozijum električnih vozila.
Ronald Regan je, u to vreme još uvek guverner, bio toliko oduševljen ovim modelom da je želeo da ga proizvode u Kaliforniji, ali je najveći problem predstavljala njegova prevelika cena, tako da je 1976. godine, nakon samo sto proizvedenih jedinica, kompanija zajedno sa njenim automobilom otišla u zaborav.
"Odlučio sam da napravim britanski električni hot rod i nadam se da smo uspeli da kreiramo nešto što je dovoljno jako kako bi dokazalo da David definitivno može da pobedi Golijata", rekao je Smit.
N.Đ.
