Luksuzna linija GAZ-a poznatija kao Volga počela je svoj život početkom 50ih godina prošlog veka.
Volga the Star, foto Sergey Rodovnichenko
Naime, u novembru 1953. godine Aleksandar Mihajlovič Nevzorov– jedan od glavnih projektanata u GAZ-u došao je sa predlogom i prvim nacrtima ove luksuzne limuzine. Međutim, za konačno dizajnersko rešenje ovog automobila svakako treba zahvaliti Lavu Jevremejevu.
Već početkom 1954. počelo se sa izradom prvih prototipova. Međutim, motori ugrađeni u njih se nisu pokazali kao dobri, pa nisu ušli u serijsku proizvodnju.
Volga the Star, foto Sergey Rodovnichenko
Za novi automobil su bila predviđena i dva tipa transimisije – automatska i manuelna. Auto je imao i nezavisno prednje vešanje sa hidrauličnim amortizerima, a sa haube automobila učesnike u saobraćaju je pozdravljao hromirani jelen od koga, sredinom haube pa sve do vetrobranskog stakla, ide široka lajsna. Za masku hladnjaka je bila karakteristična horizontalno postavljena rešetka. Migavac i štop svetlo su bili grupisani u zajedničku svetlosnu grupu koju je okruživao hromirani ram. Ove Volge su bile opremljene i triband radio prijemnicima kao delom standardne opreme.
Volga the Shark, foto Andrew Butko
Razlika u odnosu na ostale modele se mogla primetiti jedino kod taksi verzije ovog automobila sa oznakom 21A (kasnije je ona promenjena u 21T). Naime, zadnja sofa je u taksi vozilima podeljena na dva odvojena sedišta. Ova verzija nije sadržala ni standardni upaljač, ali je za sve modele bio karakterističan veliki kilometar sat sa polukružnim natpisom "Сделано в СССР"!
3. maja 1955. godine počelo je javno testiranje tri Volgina prototipa – dva modela su bila sa automatskim, a jedan sa manuelnim menjačem. Automobili su testirani na deonici od Moskve do Krima i nazad.
Časopis „Огонек“ (iskrica) je tada pisao: „Nekoliko desetina kilometara od Simerfopolja, na imanju kolhoza “Put u komunizam“, kroz šume i gusto žbunje se probija stari prašnjavi put. Totalno je neprirodno i neočekivano bilo u prašini videti takav luksuzni automobil koji bez imalo problema ide kroz blato i vodu prskajući na sve strane oko sebe. Volga je morala proći tamo gde je to u stanju bila i Pobeda, a ispitivanja su pokazala da u mnogo čemu prevazilazi svoju prethodnicu.“
Volga the Baleen, foto Lee Fenner
Automobili su bili opremljeni i tzv. Centralnim sistemom podmazivanja. Pritiskom na odgovarajuću pedalu, ulje iz specijalnog rezervoara je bilo spremno da podmaže 19 različitih tačaka. U ruralnim oblastima, zbog lošeg kvaliteta puteva, cevi su se često deformisale i zapušavale. A u urbanim sredinama, na parkinzima, Volge su komunalcima na poklon često ostavljale prave bare ulja i benzina, kao neizbežnu posledicu korišćenja ovog sistema. Od korišćenja Centralnog sistema podmazivanja se definitivno odustalo 1959. godine kada je prednost ipak data tradicionalnim sistemima.
foto Gwafton
10. oktobra 1956. godine sa proizvodnih traka su izašla prva tri prototipa Volge sa motorom od 2.4l i 65 KS. Ovaj model je bio poznat pod oznakom 21B.
1957. godine deca iz raznih krajeva tadašnjeg SSSR-a su bila dovedena u Moskvu povodom Festivala narodnog stvaralaštva, ali i zbog još jedne veoma bitne stvari – prisustva silasku prve serijske Volge sa proizvodnih traka. Proizvodnja njene prethodnice, Pobede, potrajala je još samo godinu dana, ali se prva Volga nije puno razlikovala od nje. Naime, maska hladnjaka koja se sastojala od tri horizontalne hromirane šipke karakteristična za Pobedu koja se proizvodila od 1955.-1958. godine postala je karakteristična i za novu Volgu. Gornja šipka je išla skoro do same haube, dok je donja bila neposredno iznad branika. Kompozicija je krunisana petokrakom zvezdom, tako da je ovaj automobil među građanima bio poznat i kao “Volga sa zvezdom“ !
Pojava ovog simbola na Volgama prve serije je posebna priča. Naime, pri obaveznoj inspekciji u Kremlju, Žukovu se nije svideo dizajn prednjeg dela Volge. Fabrika iz Moskve je dobila hitnu direktivu – „Menjajte dizajn, ili će leteti glave“. Redizajnirano. Maršalu Žukovu, a i nikome u tadašnjem SSSRu, zvezda nije smela da se ne dopada. Međutim, već 1958. kada je Žukov pao u nemilost, stigla je nova direktiva za ponovno redizajniranje. Do tog trenutka proizvedeno je preko 31. 000 jedinica Volge sa zvezdom.
Volga M21, foto János Tamás
1957. godine automobil je dobio i novi motor sa spiralnim zupčanicima. Blokovi cilindara i glava motora su pravljeni od legura aluminijuma. Hladjenje je bilo vodeno. I kod ovog motora radna zapremina je ostala ista kao i kod prethodnika – 2.445L.
U modelima GAZ 21 i GAZ 21A razvijao je 70 konjskih snaga pri 4000 obrtaja u minutu. Ova Volga je doživela i prvu serijsku i komercijalnu primenu automatskog menjača u sovjetskoj autoindustriji.
Volga M21, foto Aktron
Prva generacija Volgi proizvodila se do 1970. godine u 4 verzije. Prva verzija je bila poznata kao The Star, druga kao The Shark, treća kao The Baleen i četvrta kao The Shed.
Od 1956. do 1970. godine, u sve četiri verzije, ukupno je proizvedeno 639.478 vozila.
R. Martinović - lakodokola.com
